Uskršnji post 48 dana: pravila, posni recepti i saveti za post na vodi i ulju

Uskršnji post je jedan od najznačajnijih perioda u godini za pravoslavne vernike. Traje 48 dana, odnosno sedam nedelja, i smatra se najstrožim postom. Mnogi ga zovu i veliki post, jer zahteva ozbiljnu pripremu, kako duhovnu, tako i praktičnu. Za razliku od drugih postova, uskršnji post ima svoja pravila: prva i poslednja nedelja obično se poste na vodi, dok su ostale nedelje na ulju. Riba je dozvoljena samo u određenim danima, a vino se uzima umereno. Ipak, najvažnije je da post ne bude bauk. Uz malo organizacije, posna trpeza može biti raznovrsna, ukusna i hranljiva.

Mnogi ljudi koji prvi put ulaze u veliki post pitaju se kako izdržati, šta jesti i da li je moguće da hrana bude ukusna bez mesa, mleka, jaja i masnoća. Odgovor je potvrdan. Posni recepti danas su dostupni u brojnim kombinacijama, a osnovne namirnice poput povrća, mahunarki, žitarica, orašastih plodova, voća i začina mogu da stvore prava mala kulinarska remek-dela. Važno je samo znati kako se koji dan posti i prilagoditi jelovnik sopstvenim mogućnostima, zdravlju i obavezama.

Šta znači postiti na vodi, a šta na ulju

Kada se kaže post na vodi, to znači da se hrana priprema bez ulja, margarina, biljnih masti i drugih dodatih masnoća. Dozvoljene su namirnice biljnog porekla, povrće, voće, mahunarke, žitarice, krompir, pirinač, testenina bez jaja, hleb, začini, so, sirće, limun, med, pekmez i slično. Neki vernici na vodi izbegavaju i orašaste plodove, jer sadrže prirodne masti, ali u praksi se oni često jedu umereno, u skladu sa ličnim uverenjem i savetom duhovnika.

Post na ulju je nešto blaži oblik. Tada je dozvoljeno koristiti biljno ulje, maslinovo ulje ili neku drugu biljnu masnoću. To olakšava pripremu jela, jer se luk, povrće i pečurke mogu dinstati, a kolači i pite mogu dobiti na teksturi. Ipak, i tada treba voditi računa da se ne koriste životinjske masnoće, mleko, jaja, sir, pavlaka, meso i mesne prerađevine. Riba je posebna priča i dozvoljena je samo onih dana kada to tipik predviđa.

Uskršnji post se često opisuje kao najstroži. Uobičajeno je da se prva i poslednja nedelja poste na vodi, dok se ostale nedelje poste na ulju. Subotom i nedeljom često je dozvoljeno ulje i vino, a u pojedinim danima i riba. Najbolje je da se svako posavetuje sa sveštenikom ili duhovnikom, jer pravila mogu da se razlikuju u zavisnosti od crkvenog tipika, zdravstvenog stanja i životnih okolnosti.

Duhovna strana posta je važnija od jelovnika

Iako su posna jela često prva asocijacija na post, suština posta nije samo u hrani. Post je vreme molitve, ispovesti, pričešća, praštanja, dobrih dela i unutrašnjeg mira. Uzdržavanje od mrsne hrane je samo jedan deo, ali bez duhovnog truda post gubi puni smisao. Zato je korisno da se tokom ovih sedam nedelja uvede nekoliko malih navika: čitanje duhovne literature, češća molitva, uzdržavanje od ružnih reči, loših misli i osuda, kao i pomaganje drugima.

Mnogi ljudi primete da im post prija. Osećaju se lakše, bistrije i smirenije. Drugi pak imaju problema sa organizacijom, glavoboljom ili osećajem gladi u prvim danima. To je normalno, jer se telo prilagođava novom načinu ishrane. Zato je važno da se post ne shvati kao takmičenje i da se ne ide preko svojih granica. Ako je neko bolestan, trudan, ima težak fizički posao ili zdravstvene tegobe, treba da se posavetuje sa lekarom i duhovnikom o najboljem načinu posta.

Kako organizovati posnu trpezu za 48 dana

Organizacija je ključ uspešnog posta. Kada se zna šta se jede, lakše je izbeći impulsivnu kupovinu i brzu hranu. Prvi korak je da se napravi nedeljni plan obroka. U njemu mogu da se nađu doručak, ručak, večera i užina. Drugi korak je da se kupovina obavi unapred i da se osnovne namirnice uvek imaju u kući: pasulj, grašak, sočivo, pirinač, testenina bez jaja, krompir, šargarepa, luk, praziluk, celer, paradajz, paprike, pečurke, kiseli kupus, brašno, kvasac, projino brašno, ovsene pahuljice, sojine ljuspice, sojini odresci, orašasti plodovi, suvo voće, med, pekmez, začini i biljni sir gde je to dozvoljeno.

Treći korak je da se jela spremaju u većim količinama. Čorbe, variva, sarme, punjene paprike, đuveč i slična jela mogu da stoje u frižideru nekoliko dana i tako štede vreme. Četvrti korak je da se vodi računa o raznovrsnosti. Ako se svakog dana jede isto, post može da deluje teško. Zato je dobro kombinovati različite grupe namirnica: mahunarke, žitarice, povrće, voće, orašaste plodove i začine.

Doručak tokom uskršnjeg posta

Doručak može biti jednostavan, ali hranljiv. Na vodi su popularne ovsene pahuljice prelivene toplom vodom, voćnim sokom ili sojinim mlekom ako je dan na ulju. Mogu se dodati jabuka, banana, suvo grožđe, suve šljive, cimet, med ili pekmez. Tu su i posne palačinke od brašna, kisele vode, malo ulja i soli, koje se mogu filovati džemom, orasima, makom ili čokoladom koja je posna. Proja na vodi ili na ulju, hleb sa pekmezom, avokado sa biberom i limunom, kao i razni namazi od povrća, takođe su odličan izbor.

Za one koji poste na ulju, doručak može da uključi i sendvič sa posnim margarinom, džemom, medom, ajvarom ili nekim biljnim namazom. Ako se koristi kafa, treba obratiti pažnju na to da instant kafe sa mlekom u prahu nisu posne. Isto važi i za mnoge gotove napitke, čokoladne napitke i slatke kafe. Najsigurnije je piti crnu kafu, čaj, voćne sokove ili domaće biljne napitke.

Ručak i večera: glavna posna jela

Ručak je glavni obrok u danu i može da bude veoma raznovrstan. Pasulj na vodi ili na ulju, grašak, boranija, sočivo, kupus, karfiol, brokoli, pečurke, pirinač, testenina, sarma, punjene paprike, đuveč, rižoto i razne čorbe samo su neka od jela koja se često spremaju. Večera može biti laganija: salata, namaz, hleb, pečene pečurke, kuvano povrće, palačinke ili neko gotovo jelo od ručka.

Posni pasulj

Pasulj je jedno od najpoznatijih posnih jela. Potopi se preko noći, pa se kuva sa lukom, šargarepom, celerom, lovorovim listom, biberom i solju. Na ulju se na početku može prodinstati luk i šargarepa, dok se na vodi sve kuva direktno. Za gustinu se može dodati malo brašna razmućenog u vodi ili kukuruznog griza. Ako se pasulj sprema na ulju, može mu se dodati malo aleve paprike i ulja. Služiti sa kiselom paprikom, turšijom ili salatom od crvenog kupusa.

Grašak i boranija

Grašak i boranija se spremaju slično. Na ulju se proprži luk, doda šargarepa, celer i malo brašna, pa se doda grašak ili boranija i voda. Na vodi se sve kuva bez zaprške, a gustina se postiže krompirom ili malo brašna razmućenog u hladnoj vodi. Za ukus se dodaju so, biber, bosiljak, origano, peršun i malo aleve paprike. Ovakva jela su hranljiva, jeftina i mogu dugo da stoje.

Sarma i punjene paprike

Posna sarma se pravi od kiselog kupusa, pirinča, sojinih ljuspica, šampinjona, luka, šargarepe i začina. Na ulju se luk i šargarepa prodinstaju, dodaju se pečurke i sojine ljuspice, pa pirinač i začini. Smesa se zavija u listove kupusa i krčka nekoliko sati. Punjenje paprike može biti slično, ali se umesto kupusa koriste paprike, a u smesu se može dodati rendani krompir. Peče se u rerni sa malo vode ili paradajz soka.

Đuveč sa povrćem i pirinčem

Đuveč je idealno jelo za post. Na ulju se proprži luk, doda šargarepa, paprika, pečurke, tikvice, plavi patlidžan i paradajz. Zatim se doda pirinač i malo vode, pa se sve peče u rerni dok pirinač ne upije tečnost. Na vodi se isti recept pravi bez ulja, sa više paradajza i povrća koje pušta sok. Ovakvo jelo je ukusno i toplo, a može se jesti i sledećeg dana.

Riblja čorba i jela od ribe

Riba je dozvoljena samo u određenim danima posta, pa se tada može pripremiti riblja čorba. Potrebno je povrće: luk, šargarepa, celer, peršun, praziluk, malo paradajza ili tomatina, začini i fileti rečne ribe. Povrće se prokuva, doda se riba, pa se sve krčka. Neki u čorbu dodaju malo belog vina i sirćeta, ali samo ako je dan kada je vino dozvoljeno. Riba se može i peći u rerni sa krompirom, ili pohnovati u brašnu i propržiti na ulju.

Salate, predjela i namazi

Salate su nezaobilazan deo posne trpeze. Mogu se praviti od svežeg povrća, kiselog kupusa, crvenog kupusa, šargarepe, jabuke, cvekle, rotkvica, krastavaca, paradajza, zelene salate i pečene paprike. Preliv se pravi od maslinovog ulja, limuna, sirćeta, soli, bibera i začina. Na vodi se koristi samo limun, sirće i začini, bez ulja.

Vitaminska salata

Zelena salata se iseče na tanke trake, doda se crveni kupus, krupno rendana jabuka i šargarepa. Preliv se pravi od maslinovog ulja, limuna, malo vode, bibera i seckanog peršuna ili vlašca. Ova salata je osvežavajuća i bogata vlaknima.

Salata od crvenog kupusa

Crveni kupus se sitno isecka, doda se malo soli i ostavi da pusti sok. Zatim se doda limunov sok, biber, malo ulja i peršun. Ako je dan kada je dozvoljena riba, može se dodati tunjevina iz konzerve, ali samo onda kada post to dozvoljava. Za stroge dane na vodi, ova salata se pravi bez ulja i ribe.

Salata od pasulja

Crveni pasulj se skuva i procedi. Doda se sitno seckan praziluk, kukuruz šećerac, biber, so, jabukovo sirće, malo ulja i kašika senfa. Sve se lagano izmeša i služi rashlađeno. Ovo je odličan predlog za dan na ulju, a može i kao glavno jelo uz hleb.

Salata od pirinča

Pirinač se skuva u slanoj vodi, ispere hladnom vodom i ocedi. Doda se marinirane pečurke, rotkvice isečene na listiće, praziluk i začini po ukusu. Preliv može biti od ulja, sirćeta i bibera. Salata je lagana i pogodna za predjelo.

Namazi i paštete

Posni namazi se prave od pečenog patlidžana, paprike, krompira, avokada, pečuraka, leblebija, sojinih ljuspica ili orašastih plodova. Jedan od najjednostavnijih je namaz od kuvanog krompira, prepečenog mlevenog kikirikija, susama, limunovog soka, belog luka, senfa i začina. Može se jesti na hlebu, u sendvičima ili kao prilog uz povrće.

Posna testa, pite i peciva

Pite su jedan od najomiljenijih obroka u vreme posta. Kore mogu biti domaće ili kupovne, ali treba proveriti da ne sadrže jaja i mlečne sastojke. Filovi mogu biti od krompira, luka, pečuraka, sojinih ljuspica, pirinča, kupusa, jabuka, višanja, oraha i maka. Pite se mogu premazivati uljem, a na vodi se mogu pripremati sa vodom i uljem samo u tragovima ako je dozvoljeno.

Pita sa krompirom i lukom

Krompir se iseče na sitne kockice ili izrenda, pomeša sa sitno seckanim lukom, solju, biberom i malo ulja. Kore se ređaju u pleh, svaka druga se premazuje smesom, a zatim se pita peče dok ne porumeni. Na vodi se ulje izostavlja, a kore se mogu poprskati vodom.

Pita sa pečurkama i prazilukom

Praziluk se isecka i prodinsta, dodaju se pečurke i začini. Kada voda ispari, fil je gotov. Kore se ređaju, fil se raspoređuje, pa se pita peče. Ovaj fil može da se koristi i za rolnice, zavijutke i slane kiflice.

Posna pizza

Testo za posnu picu pravi se od brašna, vode, kvasca, soli i malo ulja. Na vodi se ulje izostavlja. Pleh se obloži papirom za pečenje ili posipa brašnom. Odozgo se stavlja kečap, pečurke, paprika, kukuruz, masline i biljni sir ako je dozvoljen. Peče se na jakoj temperaturi oko 15 do 20 minuta.

Kiflice od piva

Posne kiflice mogu da se prave od brašna, piva, ulja, praška za pecivo i soli. Testo se zamesi, razvije, seče na trouglove i uvija. Peče se na umerenoj temperaturi. Pivo se u pečenju ne oseća previše, ali svakako treba proveriti da li je dozvoljeno u danima posta.

Slatkiši i kolači u uskršnjem postu

Slatkiši su često najveći izazov. Mnogi gotovi keksovi, čokolade i kremovi sadrže mleko, jaja, surutku ili želatin, pa nisu posni. Zato je najbolje čitati deklaracije. Domaći posni kolači mogu biti veoma ukusni i jednostavni. Voćne torte, kuglice od smokava i oraha, pudinzi na vodi, sutlija, proja, medeno srce, oblande sa orasima i džemom, palačinke i medenjaci samo su neki predlozi.

Kuglice od smokava i oraha

Smokve i orasi se samelju, doda se šećer u prahu, sok od limuna i pomorandže. Smesa se oblikuje u kuglice i ostavi da se stegne. Ovo je jednostavan i ukusan posni desert koji se može praviti i na vodi.

Puding na vodi

Puding se skuva po uputstvu, ali se umesto mleka koristi voda. Može se dodati rendana jabuka, cimet, suvo grožđe ili mleveni orasi. Služi se topao ili hladan.

Voćna torta

Kore za voćnu tortu mogu se napraviti od brašna, šećera, vode, ulja, džema i sode bikarbone. Fil može biti od kuvanog pudinga, voća, biljne pavlake i posnog keksa. Torti treba vremena da se stegne, pa je najbolje praviti je dan ranije.

Kako čitati deklaracije tokom posta

Čitanje deklaracija je veština koja se brzo savlada. Treba tražiti sastojke kao što su mleko u prahu, surutka, mlečni protein, kazein, jaja, želatin, puter, pavlaka i mesne prerađevine. Ako se proizvod deklariše kao posan, to ne znači uvek da je dozvoljen na vodi ili na ulju. Na primer, proizvod može biti posan na ulju, ali ne i na vodi. Isto tako, natpis da proizvod može da sadrži tragove mleka ne znači obavezno da u njemu ima mleka, ali svako treba sam da odluči kako će se prema tome postaviti.

Želatin je životinjskog porekla i nije posan. Biljna zamena je agar agar, koji se dobija od algi. I mnoge marmelade i slatkiši mogu da sadrže želatin, pa treba proveriti sastav. Takođe, instant kafe sa mlekom, čokolade sa mlekom, krem bananice, gotovi keksovi i neki sladoledi mogu da sadrže sastojke koji nisu dozvoljeni u postu.

Praktični saveti za lakši post

• Napravite nedeljni plan obroka i držite ga se.
• Kupujte osnovne namirnice unapred i u većim pakovanjima.
• Spremajte jela u većim količinama i čuvajte ih u frižideru.
• Kombinujte mahunarke, žitarice, povrće i voće.
• Ne preskačite obroke, jer ćete kasnije biti gladniji.
• Pijte dovoljno vode, čajeva i voćnih sokova.
• Izbegavajte preteranu količinu slatkiša, čak i posnih.
• Ne upoređujte se sa drugima i ne namećite sebi nemoguće ciljeve.
• Posavetujte se sa duhovnikom i lekarom ako imate zdravstvene tegobe.
• Setite se da je post pre svega duhovna priprema, a ne dijeta.

Uskršnji post može da bude period u kome ćete otkriti mnoge nove recepte i zavolete namirnice koje inače ne koristite često. Povrće, mahunarke, žitarice i začini mogu da stvore bogatu i ukusnu trpezu. Uz malo mašte, svaki dan može da ima drugačiji obrok: čorbu, varivo, pitu, salatu, namaz, testeninu, rižoto ili slatkiš. Važno je da post ne postane izvor stresa, već prilika za mir, umerenost i zahvalnost.

Na kraju, zapamtite da je najbolji post onaj koji čovek može da izdrži sa mirom u srcu. Neko posti celu nedelju na vodi, neko na ulju, neko samo određene dane, ali svako može da pronađe svoj ritam i svoj put. Ako se pojavi greška, ne treba odustati. Post nije takmičenje u savršenstvu, već put ka unutrašnjoj čistoti, zdravlju i duhovnoj snazi. Sa pravim receptima, dobrom organizacijom i blagim pristupom, uskršnji post može da bude blagosloven i ispunjen period za celu porodicu.